среда, 7. новембар 2018.

Sumnjam ipam pravo da sumnjam tema nestale bebe





ДИР
Информативни програм сваке Суботе од
18 до 20 часова,реприза сваке Суботе 16 до
18 часова,емисија СУМЊАМ ИМАМ ПРАВО ДА
СУМЊАМ.Директна укључења,поставите
питања на које ћемо ми тражити одговоре
од надлежних институција...Слушајте нас
преко стримова на нашој страници
http://www.brodicparkic.org.rs/imampravvdasumnjam.html
телефони
за директној укључење су:+381606016360 и преко
вибер броја:+381613554440 .Слушамо се сваке
Суботе са другим темама уживо где грађани
могу да слободно отворе теме о којима
се прича по граду и у јавности,а други
медији не желе да прате глас грађана...
Без цензуре време је да проговорите о
нечемо што други ћуте или (не)желе да
причају...
Трагом
писма који смо добили од секретара
Удружења родитеља несталих беба Војводине
Госпође Ане Пејић дошли смо до теме
несталих беба и саопштења из ОТВОРЕНОГ
ПИСМА ДИРЕКТОРУ ОПШТЕ БОЛНИЦЕ СРЕМСКА
МИТРОВИЦА ДР.ЖИВКО ВРЦЕЉ

чију
делове садржаја Вам дајемо на увид ради
дискусије
у
емисији коју емитујемо у СУБОТУ:10.новембра.2018
године
:
Господине
Врцељ обраћа Вам се мајка која сумња да
јој је отето новорођенче у установи у
којој сте Ви сада директор.Знам да те
године кад сам се ја породила Ви уопште
нисте били запослени у тој болници али
собзиром на Вашу садашњу функцију у
могућности сте а и у обавези да ми дате
одговор на питање ГДЕ ЈЕ ЗАВРШИЛО МОЈЕ
ДЕТЕ.Имате на располагању органе
болнице,правнике,контолоре и сведоке
као и документацију па спровођењем
интерне истраге можете доћи до одговора
на моје питање.
У
редовној контроли, код свог гинеколога.
у Дому Здравља у Руми предложио ми је
да одем у болницу у Сремску Митровицу
како би имала већу медицинску
помоћ.Послушала сам га и отишла у болницу
без икаквих знакова за порођај.Међутим
они су ме сместили у салу за порођај где
сам провела неколико дана чекајући ни
сама не знам шта..Како су се смењивали
лекари тако су ме и прегледали гинеколошки
.Једне ноћи у том лежању ми је пришла
млађа особа у белом мантилу .Мислила
сам да је лекар и приликом гинеколошког
прегледа осетила сам веома јаки бол да
би ми она рекла :“Ево,пуко је водењак“.Тврдим
да ми је она намерно пробила водењак
,Пошто ми је био други порођај ,имала
сам искуства

Каснијим
увидом у документацију схватам да је
то прва лаж која је уписана у књигу
протокола порођаја.Уместо у колону
ПРОКИНУТ уписано је у колону СПОНТАНО
.
Ујутру
су ме преместили из сале за порођај у
собу,где сам била сама ,и рекли ми да
чекам трудове.Следећег дана доктор
Перуничић који је био мој лекар одлучује
се на царски рез ,изненада уз образложење
да се плаши за дете ,да се слабо чује
срце.Кад сам то рекла бабици она се
зачудила и каже ми да ме је малопре
прегледала и да се срце бебе чује баш
добро.Али мени то није ништа значило
јер сам безрезервно веровала доктору.
Царски
рез протиче без проблема ,24. 08 .1988 год. у
десет часова пре подне и рађам живу
девојчицу тешку 2,2 кг и дугачку 47 см.Мене
су потом однели у собу а дете су однели
на одељење Педијатрије које је од моје
собе било удаљено око 20 м.На моје
инсистирање да ми донесу дете да видим
рекли су ми да сам слаба од операције
Царског реза те да ћу је добити за 48 сати
на дојење.Царски рез је био у среду а
дете ћу наводно видети у петак ујутру.Жена
која је лежала самном у соби а била је
мајка која се већ породила ,на моје
инсистирање ишла је неколико пута да
види моје дете ,и сваки пут по повртаку
је рекла да се игра ручицама.
У
петак ујутру у визити 25 .августа и
саопштавају ми да је беба ноћас умрла
и на моје велико инсистирање да видим
преминулу бебу и да ми је дају да је
сахраним рекли су ми да је боље за мене
да је не видим а они тј болница ће обавити
све остало,сахраниће моју бебу,да ја са
тим немам ништа.Мене су одмах однели
на горњи спрат на гинекологију где сам
провела још чини ми се десетак дана јер
ми је приликом Царског реза расечена
бешика.Потом су ме отпустили кући
Никаквог документа о беби нисам добила
а ни објашњења зашто је умрла.Докторицу
која ми је ПРОКИНУЛА водењак никада
више нисам видела.
Питајући
се 27 година од чега и зашто је умрло
моје дете ,2015 године скупим снагу да
поведем личну истрагу и поднесем захтев
Вашој установи ,болници,Матичној
служби,Архиву Срема,и ЈКП ,,Комуналије,,у
Сремској Митровици 20. 08 .2015 да ми доставе
постојећу документацију.
Од
Болнице сам тражила више од 20 докумената
а добила сам 6.Рекли су ми да више
немају.Законом о здравственој документацији
и евиденцији у области Здравства
дефинисано је која документација ,која
евиденција мора да се води и рокови
колико се та документација чува.Нарочито
члан 41. поменутог Закона прописује да
се документација мора чувати 90 година
од дана отварања .
Имајући
све то у виду упознајући се са добијеном
документацијом моја сумња да ми је дете
отето по рођењу постаје све већа.Трагајући
за истином одлазим у Архив Срема у
Сремској МИтровици да видим да ли је
можда болница њима послала документацију
на чување,што је била Болнице из
1988обавезна по Закону ,јер је прошло
неколико деценија од тад,У Архиву сам
добила усмени и писмени одговор да они
имају архиву болнице из 1988 године по
именима пацијената али да мог имена
нема нити на једном списку ,те нити
иједан докуменат о мени.
Спроводећи
даље истраге одлазим у ЈКП ,,КОЛУНАЛИЈЕ,,које
се баве сахрањивањем ,градско Гробље.Од
њих добијам одговор да у тој 1988 години
нема сахрањено дете са мојим презименом
.
Читајући
Закон о сахрањивању и гробљима и Закона
о здравственој заштити РС ,утврдила сам
да сам преварена .Наиме у члану 221 Закона
о здравственој заштити стоји да је
здравствена установа била обавезна да
ми дозволи непосредан приступ наводно
умрлом детету уз присуство лекара ,да
се о томе сачињава писмена белешка,коју
је требалоја да потпишем,те да ми се
преда тело детета ради сахране.
У
истрази сазнајем да дете није обдуковано
мада је то било по закону ОБАВЕЗНО.Наиме
Закон о здравственој заштити је децидно
дефинисао када је обдукција ОБАВЕЗНА
у члану 222 став 3 наведено је и умрло
новорођенче. Велико изненађење сам
доживела 25 10 2018 године када сам са још
једном мајком била у Вашој установи
ради увида у оригинална документа.
Тада
смо били и на одељењу Патологије.Тамо
нам је речено,шеф службе, да обдукцију
нису радили јер је НИКО није тражио али
то није истина.На проводници леша коју
поседујете пише лепо ,,МОЛИМ
ОБДУКЦИЈУ,,Спроводница се налази на
одељењу Патологије.Значи беба је кроз
папире стигла до њих али није сечена.У
протоколу пише да обдукција није рађена
јер није тражена.А зашто је онда уопште
и послана на то одељење кад они само то
раде?Шеф је демантовао да је Законски
обавезна обдукција.
Обдукција
Није Рађена
Молим
обдукцију
...Једно
од тога је изношење документације у
Архив града који је на неколико стотина
метара од болнице и који је и стручно и
компјутерски опремљен за Законско
чување документације.Само закључавање
на одељењу породилишта одаје суњу после
30 година.
НАДАМ
СЕ ВАШЕМ ОДГОВОРУ И ПОДРШЦИ У ТРАЖЕЊУ
ИСТИНЕ ГДЕ ЈЕ МОЈЕ ДЕТЕ.ЗАХВАЉУЈЕМ ВАМ
И ПОЗДРАВЉАМ ВАС И ЖЕЛИМ ДА СЕ У ВАШОЈ
ПРАКСИ ОВАКО НЕШТО НЕ ДЕШАВА „

МАЈКА
АНА ПЕЈИЋ ,РУМА


Нема коментара:

Постави коментар