Иако ћемо имати високу стопу привредног раста за наше прилике и стабилизоване јавне финансије, све је то крхко и довољан је неки поремећај у окружењу, па и у глобалним кретањима, да све оде на другу страну, упозорава професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић.
Какве су могућности да Србија у околностима на које не може да утиче стабилизује своју привреду да пројектовани раст не би био доведен у питање?
— Нажалост, имамо више проблема него што имамо могућих решења. Ми смо последњих година имали озбиљан прилив страних инвеститора. Значајна средства се одвајају за њихово субвенционисање и људи мисле да су то велика средства. Подаци говоре да је од 2006. до 2017. године страним инвеститорима укупно дато 420 милиона евра. С друге стране, укупна помоћ државе и јавним предузећима и грађанима и институцијама у Србији у периоду 2013—2016. године просечно је износила 800 милиона, и то годишње.
Како видите њихов допринос српској привреди?
— Ствари иду неким задовољавајућим темпом, нарочито из угла смањивања незапослености и обезбеђивања плата за неке људе у неразвијеним деловима Србије, где посла није било десет и више година. Проблем је што наши људи раде мање квалификоване послове, што се производи најнижи степен обраде, за најнижу плату и што ће, ако дође до нове велике економске кризе, први са брода који тоне сићи страни инвеститори. То су озбиљни изазови за српску економију које ми не можемо да решимо, али треће решење немамо.
Видели смо на примеру приштинских такси како се политичка нестабилност одражава на економију. Постоје ли неки економски механизми којима бисмо могли да утичемо на то да се таква кретања што мање одражавају на привреду?
— Нажалост — не, поготово у поменутом случају, гда постоји огромна несразмера у односу пласмана робе на то тржиште и куповине одатле. Генерално, постоји могућност одговора контрамерама, али санкције нигде нису дале резултате. Ретко која економија, нарочито оне мале, има ефикасан економски механизам који може да се супротстави тим политичким или неекономским мерама.
Приче о новој великој економској кризи су све чешће, води се и трговински рат две најјаче економије света. У којој мери се та глобална кретања у идућој години могу одразити на стање наше привреде?
— Иако смо мала земља, не можемо избећи ситуације које се могу десити на светском тржишту. То смо видели 2009. године за време светске економске кризе, када нам је стопа индустријског раста била негативна, и то 12 одсто, пад БДП-а је био 3,6 одсто, неки су сматрали и шест одсто. Тешко смо се опорављали. Тек 2016. године смо дошли на ниво БДП-а из 2008. године, пре кризе.
Нема коментара:
Постави коментар